Било је дивно! Ученици 5. и 6. разреда су видели Раваницу, Манасију и Ресавску пећину, ученици 7. и 8. разреда Народно позориште, Музеј Николе Тесле, Храм Светог Саве, Смедеревску тврђаву, Виминацијум, Љубичево, Музеј Милене Павловић Барили.
Ученици наше школе не престају да нас изненађују својом креативношћу, а овога пута су показали да је самосвест о значају културе и општег добра код њих на веома високом нивоу.
У оквиру Грађанског васпитања ученици 7. и 8. разреда су направили фотографију, и уз њу пригодан текст, која приказује витановачки Дом културе. На закључаним улазним вратима нашле су се неке књиге из школске библиотеке чији наслови симболично говоре о тужној судбини нашег Дома.
Њихова фотографија је награђена, а као једна од четири најбоље била је изложена у београдском биоскопу Нова Звезда , где се ове године одржавао већ традиционални ЧИТАМ ЧИТАШ фестивал. Честитамо!
Драги наши суграђани,
Све представе које смо планирали да изведемо за вас унапред се отказују. На вратима некадашњег Дома културе у Витановцу стоји катанац. Узалуд смо покушавали да уђемо. Они виши су могли да провире кроз поломљене прозоре и баце немоћан поглед на огромну бину која ће заувек остати празна. Моменат! То није зато што ми тако желимо! Свим ученицима наше школе забрањен је улаз! Заједно са нама заустављени су Шекспир и Нушић и јадни Вук Караџић који је цитирао народ : „Ласно ћемо ако јесмо људи“!
Да ли су деца људи нека процене одрасли, мада, кад мало боље размислимо, нека мишљења не треба ценити. Нико од одраслих и одговорних није умео да нам одговори коме је и за колико новца продато јавно добро и то, ни мање ни више, него Дом културе? У чије име је продато, ко га је продао, ко је узео новац и зашто сада тако велики простор стоји празан и запуштен?
А требало је тако мало! Заменити прозоре и покосити коров испред улаза. То смо могли и ми! Само, нико нам није дао шансу, нико нас није питао.
Сликали смо наш Дом, једино што смо могли. Блага меланхолија огледала се у поломљеним стаклима: можда сећање на прошла времена када су га редовно посећивали сви ученици Витановца, Милавчића, Чукојевца, Стубла и Шумарица уживајући у приредбама, песмама, причама, представама, народним играма. И одрасли су били ту!
На закључаним вратима остале су књиге да га подсете на прошла времена, звучне читанке чији ће се текстови чути само у учионицама и једна трула грана – симбол наше културе. Народна традиција која се некада неговала у овом Дому остала је само на страницама књиге „Ласно ћемо ако јесмо људи“. А шта ако нисмо?
Ученици ОШ „Милунка Савић“
Ментор: Јасмина Стевановић
Ученица 8. разреда Јана Михајловић, полазница литерарне секције наше школе награђена је на литерарном конкурсу Народне библиотеке ,,Стефан Првовенчани“ у оквиру манифестације ,,Деца песници, песници за децу“. Њена песма ,,Волим га у контрастима“ је покупила све похвале стручног жирија и одушевила присутну публику зрелошћу и дубином. Овим успехом Јана се прикључила другим члановима литерарне секције који су у прошлој школској години освојили многобројне награде на општинским, републичким и међународним такмичењима.
Ученици из издвојеног места у Шумарицама са учитељицом Весном Вујић су посетили Дечје одељење Народне библиотеке ,,Стефан Првовенчани“. Учитељица Љуба Радета која води луткарску радионицу је обучила ученике за вештине постављања драмског текста на позорници.
Били смо активни и креативни током целе недеље – ,,за радост сваког детета“…
Од 2. до 8. октобра
